Hemijska industrija „Zorka” imala bi danas 120 godina

Poslednji radnici kompanije otpušteni su 2006. godine, kada je fabrika prestala sa radom, a ubrzo nakon toga je i srušena. U organizaciji Udruženja građana „Solidarnost”iz Subotice, bivši radnici preduzeća okupili su se na mestu srušene fabrike i tom prilikom su se dogovorili da će se od sada „Zorkaši” sastajati svake godine u aprilu.

U proleće 1904. godine austrijski hemijski konzorcijum doneo je odluku da u Subotici izgradi hemijsku fabriku pod imenom „Klotild”. Planovima je bila predviđena proizvodnja superfosfata, jedne od sirovina đubriva u prahu. Građevinski radovi su počeli posle samo nekoliko nedelja, a 1906.godine fabrika „Klotild” je već proizvodila 40 hiljada tona gotovih proizvoda. Početkom veka to je bila prva i jedina hemijska fabrika u jugoistočnoj Evropi, čije je osnivanje označilo i početak fabričke industrije u Subotici. Do tada su postojale samo privatne fabrike koje su zapošljavale najviše 40 radnika, a fabrika „Klotild” je već tada imala 200 stalno zaposlenih i 200 sezonskih radnika. Sa izgradnjom ove fabrike u Subotici je počela industrijalizacija.

„Zorka” je sagrađena u severnom, slabo naseljenom delu grada. Firma je kasnije otkupila i poklonila svojim radnicima okolne parcele, izgradila asfaltne puteve, kanalizaciju i vodovod. U međuvremenu su se neprekidno gradila nova odeljenja, a u sopstvenoj laboratoriji fabrike radili su „Zorkini” hemijski inženjeri i agronomi. Tu je, pored naučnih istraživanja, vršeno i istraživanje tržišta, čime je „Zorka” sa novim proizvodima uspela da bude ispred svojih konkurenata. Peter Salma se zaposlio sa 22 godine i radio je u ovoj kompaniji više od 29 godina.

„-Bilo je dobro, kao tim, bilo je jako dobro.
- Koliko je ljudi radilo u fabrici „Zorka” u najbolje vreme?
– Na svom vrhuncu bilo je ih oko 2100. Tako znam zbog toga sam bio u radničkom savetu, bio sam predsednik, potpredsednik, zato znam koliko nas je bilo.”

Mali pogon „Slavica” se 1960. godine priključio Hemijskoj industriji „Zorka“, čime je započela proizvodnja kozmetičkih preparata i dezinfekcionih sredstava, a kasnije i sredstava za zaštitu bilja. Tu je bila i fabrička kuhinja. Etel Horvat je u „Zorki” radila od oktobra 1974. do 2002. godine, tačnije u kuhinji, gde se radnicima delila hrana pripremljena u „Slavici”.

„- Oni su doneli ami smo podelili u kantini. Dakle, svakog pre podneva je bilo 1700-1800 porcija hrane.
- A šta su radnici obično dobijali da jedu?
- Kuvanu hranu. Dve vrste kuvane hrane, ali i suve.”

Skoro svi bivši radnici koji su se pojavili na skupu rekli su da je to bila zajednica u kojoj su svi bili kao braća, niko se nikada nije svađao, i jako su voleli da rade u „Zorki”. Mikloš Nađ Olajoš, predsednik Udruženja građana „Soladirnost” Subotica, bio je „Zorkaš” od 1969.godine, do zatvaranja fabrike 2006. godine.

„Skoro svake godine se osnivao jedan novi pogon, novi proizvod. Ovaj skup smo, između ostalog, organizovali i zato da kažemo da u Srbiji nema fabrike đubriva. Nešto malo rade u Pančevu i malo u Šapcu, ali to apsolutno nije dovoljno za srpsku poljoprivredu. Zanimljivo je koji je naš znak. Naš znak je retorta i poljoprivreda. Dakle, mi smo od samog početka pa sve do kraja uvek bili u službi poljoprivrede i seljaka.”

Mikloš Nađ Olajoš je dodao da je u vreme kada skoro niko u zemlji nije znao značenje reči zaštita životne sredine, u „Zorki” je već postojala jedinica za zaštitu životne sredine.