Novi trendovi u uzgoju ribe
Taman su se oporavili od krize izazvane korona virusom, uzgajivači ribe su suočeni sa novim izazovima. Energenti su poskupeli, javlja se nestašica vode i stočne hrane, a problem predstavljaju i bolesti riba. Odgovore na ove izazove zaposleni u ovom sektoru mogu pronaći samo zajedničkim snagama.
Petar Pejčić, direktor, „Aller Aqua Balkan”, fabrika za proizvodnju riblje hrane: „Svrha ovog savetovanja je da se na jednom mestu okupe uzgajivači ribe iz balkanskih zemalja, da se upoznaju sa novim trendovima u uzgoju ribe, odnosno da se izgrade dugoročni partnerski odnosi.”
Visoka cena ribe predstavlja najveći problem za potrošače, zbog toga je veoma teško povećati potrošnju ribe, koja je kod nas daleko ispod evropskog proseka od 35 kilograma ribe po osobi godišnje.
Žolt Pinter, inženjer ribarstva, Zrenjanin: „Ljudi ne mogu da kupe toliku količinu ribe kao do sada. U Mađarskoj se prvi put dogodilo da je u jednom lancu prodavnica šaran izbačen iz prodaje, i prodaju ga samo za Božić. To je jedna ozbiljna stvar. To treba menjati, takve stvari treba popraviti. Postoje naravno i drugi problemi, kao i u okolnim zemljama, a to su ptice, nedostatak radne snage.”
Prosečna potrošnja ribe u Rumuniji je prihvatljiva, ali to se ne odnosi na deo Transilvanije, odnosno „Zmelju Sekelja”.
Laslo Zoltan Biro, predstavnik preduzeća za proizvodnju ribe iz mesta Homorodsentpal, Rumunija: „Pravoslavna religija u velikoj meri zahteva i traži konzumaciju ribe. Što se tiče „Zemlje Sekelja”, odakle mi dolazimo, tamo je situacija malo teža. Kod nas ljudi baš i nisu ljubitelji ribe, nisu tako odrasli. To nije toliko prisutno u njihovoj kulturi, ali se ipak pokazuje određeni trend rasta. Možemo primetiti da ima budućnost i vredi se time baviti, jer kako su ljudi sve više orijentišu na zdravu ishranu, riba treba da bude prisutna u njihovim svakodnevnim obrocima ili barem jednom nedeljno.”
U Mađarskoj funkcioniše oko 25 hiljada hektara ribnjaka, a nivo proizvodnje ribe se donekle stabilizovao poslednjih godina.
