Uređivanje zelenih površina u Novom Sadu
Novi Sad je, inače, prošlog septembra dobio titulu „Evropski grad šuma”, jer je oko 38 odsto njegove površine pod zelenilom.
Na području grada Novog Sada, tokom julskih oluja, razorni vetar je isčupao i oštetio više od 3000 stabala. Gradsko rukovodstvo je, u saradnji sa stručnjacima i Javno-komunalnim preduzećem „Gradsko zelenilo”, izradilo jedan petogodišnji plan sanacije. Radovi su počeli već u novembru, i do sada je na teritoriji grada Novog Sada zasađeno više od dve i po hiljade sadnica i 100 starijih stabala. Od kraja aprila trgove u Novom Sadu ulepšavaće i šarene cvetne aleje.
Jelena Prica, portparol Javno-komunalnog preduzeća „Gradsko zelenilo”, Novi Sad: „Ovih dana je u našem plasteniku rasada cveća blizu 100 hiljada komada sadnica, zapravo cvetnih jedinica se priprema za prolećnu sadnju. To su mlade biljke, koje naše kolege ovde neguju. To podrazumeva da od semena ove cvetnice će na kraju biti posađene na gradskim trgovima, u gradskim žardinjerama, parkovima na Petrovaradinskoj tvrđavi i na svim onim mestima gde smo inače navikli da vidimo šarenilo cveća.”
Lipa, javor i topola - to su dominantne vrste drveća u gradu. Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, koji blisko sarađuje sa Javno-komunalnim preduzećem „Gradsko zelenilo”, aktivno učestvuje sa 40 stručnjaka u očuvanju populacije drveća.
Saša Orlović, direktor Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Novi Sad: „Sprovode se određene mere nege kod urbanog zelenila. Znači potrebno je pre svega zalivanje pogotovo ako su to sadnice koje su tek zasađene. Kod odraslih stabala „Gradsko zelenilo” počelo je da primenjuje prošle, predprošle godine, znači primenjuje prihranu. Oni tokom noći, letnjih meseci noću vrše određeno tretiranje folijarno, preko lista prihranjuju ta stabla. Što naravno povećava vitalnost tako da se tu dodaju određeni preparati za koje se zna da će pomoći biljkama da će ishrana biti intenzivnija i da će samim tim biti vitalnije.”
Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu inače prati ne samo populaciju drveća u Novom Sadu, već i zdravlje svih šuma u Vojvodini. Pokrajini bi bilo potrebno još više od 100 hiljada hektara šume.
